Читаем Solaris полностью

Vilica mu se otrombolji. Ponovo za trenutak izgubi dah, ali nekako drugačije, u očima mu se pojavi nagli blesak. Uzdrhtalim rukama uhvati se za priručje fotelje i s naporom ustade, tako da mu zglavci prosto zapucketaše.

„Šta?” upita gotovo otrežnjen. „Doleteo si? Otkuda si doleteo?”

„Sa Zemlje”, odgovorih besno. „Čuo si možda za nju? Izgleda kao da nisi!”

„Sa Ze… zaboga… znači, ti si — Kelvin?!”

„Da. Šta gledaš tako? Šta je u tome čudno?”

„Ništa”, reče, trepćući brzo kapcima. „Ništa.”

Protrlja čelo.

„Kelvine, izvini, to nije ništa, znaš, prosto iznenađenje. Nisam se nadao.”

„Kako, nisi se nadao? Pa dobili ste vest pre nekoliko meseci, a Modar je i danas poslao telegram s Prometeja…”

„Da, da… svakako, samo vidiš, ovde vlada izvestan… darmar.”

„Dabome”, rekoh suho. „Teško je to ne videti.”

Snaut obiđe unaokolo oko mene, kao da proverava izgled moga skafandra, najobičnijeg na svetu, sa svežnjem provodnika i kabela na grudima. Zakašlja se nekoliko puta. Dodirnu koštunjavi nos.

„Hoćeš li možda da se okupaš?… Prijaće ti — plava vrata na suprotnoj strani.”

„Hvala. Znam raspored Stanice.”

„Možda si gladan?…”

„Nisam. Gde je Gibarijan?”

On priđe prozoru kao da ne ču moje pitanje. Okrenut leđima izgledao je znatno stariji. Kratko ošišana kosa bila mu je seda, vrat opaljen suncem bio je izbrazdan borama, dubokim kao posekotine. Iza prozora su se belasali veliki grebeni talasa koji su se dizali i spuštali tako polako kao da se okean zgušnjava. Gledajući tamo, dobijao se utisak da se Stanica polako pomera postrance, kao da klizi s nevidljive podloge. Potom se vraćala u ravnotežu i isto tako lenjim nagibom pomerala se na drugu stranu. Ali to je valjda bila varka. Skupine sluzave pene koja je imala boju krvi skupljale su se u kotlinama između talasa. Za trenutak osetih u stomaku mučan pritisak. Siromašni red koji je vladao na Prometeju učini mi se sa da kao nešto dragoceno, zanavek izgubljeno.

„Slušaj…” oglasi se iznenada Snaut, „trenutno samo ja…” Okrenu se. Nervozno protrlja ruke. „Moraćeš da se zadovoljiš mojim društvom. Za sada. Zovi me Pacov. Znaš me samo s fotografije, ali ne smeta, svi me tako zovu. Bojim se da nema druge. Uostalom, kad je neko imao roditelje s takvim kosmičkim aspiracijama kao što sam ih ja imao, tek Pacov počinje da zvuči kako-tako…”

„Gde je Gibarijan?” uporno upitah još jednom. On ustrepta očima.

„Izvini što sam te ovako dočekao. To… nije samo moja krivica. Potpuno sam bio smeo s uma, ovde se svašta događalo, znaš…”

„Ta dobro, u redu”, odgovorih. „Ostavimo to. Nego, šta je sa Gibarijanom? Nije na Stanici? Odleteo nekud?”

„Ne”, odgovori. Gledao je u ugao ispunjen navojima kabela. „Nikud nije odleteo. Niti će odleteti. Baš zato… između ostalog…”

„Šta?” upitah. Još su mi uši bile zapušene vatom i činilo mi se da loše čujem. „Šta to treba da znači? Gde je?”

„Pa znaš”, reče Snaut sasvim drugim tonom. Gledao mi je u oči hladno, da me prosto prođoše trnci. Možda je i bio pijan, ali je znao šta govori.

„Nije se dogodilo?…”

„Jeste.”

„Nesrećan slučaj?”

On klimnu glavom. Ne samo da klimnu, nego istovremeno primi moju reakciju.

„Kada?”

„Jutros pred zoru.”

Čudno, nisam osetio potres. Sva ova kratka izmena jednosložnih pitanja i odgovora kao da me je pre umirila svojom poslovnošću. Učinilo mi se da već razumem njegovo ranije neshvatljivo ponašanje.

„Na koji način?”

„Presvuci se, sredi stvari i vrati se ovamo… za… recimo za jedan sat.”

Malo se pokolebah.

„Dobro.”

„Čekaj”, reče kad sam već bio pred vratima. Gledao me je nekako naročito. Video sam da ono što želi da mi kaže neće da mu pređe preko usana. „Bilo nas je trojica i sada nas je, s tobom, opet trojica. Poznaješ Sartorijusa?”

„Kao i tebe, s fotografije.”

„On je gore u laboratoriji i ne verujem da će odande izići pre no što padne noć, ali… u svakom slučaju prepoznaćeš ga. Ako bi ugledao koga drugog, razumeš, ne mene ili Sartorajusa, razumeš, onda…”

„Onda šta?”

Nisam znao da li sanjam. Na pozadini koju su predstavljali crni talasi, koji su se krvavo presijavali na niskom suncu, sedeo je u fotelji oborivši glavu kao ono kad sam ušao i gledao je u stranu, na navojke kabela.

„Onda… ne radi ništa.”

„Koga mogu da ugledam? Duha?!” planu iz mene.

„Razumem. Misliš da sam poludeo. Nisam. Nisam poludeo. Ne mogu to drugačije da ti kažem… za sada. Uostalom, možda se… ništa neće dogoditi. U svakom slučaju upamti. Upozorio sam te.”

„O čemu?! O čemu ti govoriš?”

„Vladaj sobom”, terao je uporno svoje. „Ponašaj se kao da… budi pripremljen na sve. To je nemoguće, znam. Pa ipak, pokušaj. To je jedini izlaz. Drugoga nema.”

„Ali ŠTA ću ugledati!” gotovo viknuh. Jedva se uzdržah da ga ne ščepam za ramena i valjano prodrmam, dok je tako sedeo, zagledan u ugao, sa umornim, opaljenim licem i dok je s naporom cedio iz sebe pojedinačne reči.

„Ne znam. U svakom slučaju to zavisi od tebe.”

„Halucinacaje?”

„Ne. To je — realno — Ne… napadaj. Upamti.”

„Šta ti govoriš?!” povikah izobličenim glasom.

„Nismo na Zemlji.”