Читаем Gospodar haosa полностью

„Nisam sigurna odakle da počnem", pažljivo reče Ninaeva. Zbilja je želela da Elejna nije klimnula glavom na to; pa ona bi trebalo da zna kako da se nosi sa kraljevima i kraljicama. Zašto ništa ne govori?

„Od zašto", nestrpljivo odvrati kraljica. „Zašto su još četiri Aes Sedai došle iz Salidara u Ebou Dar? To ne može biti da bi se nadmašilo Elaidino poslanstvo – Teslina ga čak tako i ne naziva, a ionako su to samo ona i Džolina... Niste znale?“ Zavalivši se u svoju stolicu smejući se, ona prinese prste jedne ruke do usana. „Znate li o Belim plaštovima? Da?“ Rukom napravi pokret odsecanja, a njeno veselje poče da se sleže u talasićima. „Toliko za Bele plaštove! Ali moram da saslušam sve koji dođu na moj dvor, gospodara Inkvizitora Karidina koliko i ostale.“

„Ali zašto?“, pitala je Ninaeva. „Drago mi je što ti se ne dopadaju Beli plaštovi, ali u tom slučaju, zašto moraš da slušaš šta ti Karidin kaže? On je običan koljač.“ Znala je da je ponovo pogrešila. Elejna iznenada stade da proučava širok beli kamin, gornje ploče isklesane u obliku nadirućih talasa, i taj njen postupak saopštio joj je to još i pre nego što se Tilinin smeh ugasio poput sveče.

„Držiš me za reč", tiho progovori kraljica. „Rekla sam da pustite jezike na slobodu, i...“ Tamne oči spustiše se ka pločicama na podu i činilo se kako pokušava da se pribere.

Ninaeva pogleda u Elejnu, nadajući se nekom nagoveštaju o tome gde je pogrešila, ili, još bolje, kako to da ispravi, ali Elejna je samo kratko pogleda sa strane i brzo odmahnu glavom, a onda nastavi da proučava mermerne talase. Možda bi i ona trebalo da izbegava da gleda u Tilin? A opet, žena koja je piljila u pod privlačila je njen pogled. Jednom rukom Tilin je milovala balčak svog zakrivljenog bodeža, a drugom je trljala među prstima manji držak koji joj se gnezdio među dojkama.

Venčani nož govorio je poprilično o Tilin; Vandena i Adeleas bile su više nego voljne da objasne ponešto o Ebou Daru, obično ono zbog čega je grad delovao opasno za svakoga ko nije okružen desetinom naoružanih stražara. Bele korice značile su da je kraljica udovica i da nema nameru da se ponovo udaje. Četiri bisera i jedna plamenkap usađeni u pozlaćeni balčak govorili su da je rodila četiri sina i jednu ćerku; obrub od belog emajla oko plamenkapi i crvenog oko tri bisera značili su da je samo još jedan sin živ. Svi su imali najmanje šesnaest godina kada su umrli, a poginuli su u dvobojima, ili bi obrub bio crn. Kakav li je samo osećaj neprestano nositi podsetnik takve vrste! Prema onome što tvrdi Vandena, ženama je beli i crveni obrub bio razlog za ponos, bez obzira na to jesu li im kamenovi bili plamenkapi i biseri ili obojeno staklo. Vandena je rekla da mnoge žene iz Ebou Dara uklanjaju kamenove svoje dece starije od šesnaest koja odbiju da učestvuju u dvoboju i nikada ih više ne priznaju.

Konačno, Tilin podiže glavu. Lice joj je bilo prijazno, a ruka joj se pomerila sa bodeža za pojasom, ali nije prestala da odsutno prebire prstima po venčanom nožu. „Želim da me sin nasledi na Prestolu vetrova", reče ona blago. „Beslan je tvojih godina, Elejna. To bi, naravno, bilo tako u Andoru – mada bi morao da bude žensko...“ Ona se široko nasmeši, naizgled dobro se zabavljajući. „Ili u svakoj drugoj zemlji, osim u Murandiji, gde su stvari manje-više iste kao u Altari. Za hiljadu godina od Artura Hokvinga, samo je jedna Kuća držala Tron kroz pet pokolenja, a Anarinin pad bio je tako strmoglav da je Kuća Todejnd potrčko svakome ko ih želi. Nijedna druga Kuća nikada nije imala više od dva vladara zaredom.

Kada je moj otac preuzeo presto, druge Kuće su držale veće delove grada nego Mitsobari. Da je samo iskoračio iz palate bez straže, bio bi ušiven u vreću s kamenjem i hitnut u reku. Kada je umro, ostavio mi je ono što imam sada. Maleno, u poređenju sa ostalim vladarima. Čovek na odmornom konju može da stigne do kraja oblasti kojom vladam za dan oštrog jahanja. Mada, ja nisam bila besposlena. Kada su stigle novosti o Ponovorođenom Zmaju, bila sam ubeđena da ću moći da predam Beslanu dva puta više od onoga što držim, a uz to i raznovrsne saveznike. Kamen Tira i Kalandor sve su promenili. Sada sam zahvalna Pedronu Nijalu što je sredio da Ilijan preuzme pojas Altare širok sto milja umesto da nas napadne. Slušam Džaihima Karidina i ne pljujem mu u oči, koliko god Altaraca da je poginulo u Ratu Belih plaštova. Slušam Karidina, i Teslinu, ali i Merililu i molim se da mogu nešto da ostavim svome sinu umesto da me pronađu udavljenu u kadi onog dana kada on doživi nesreću u lovu.“

Tilin duboko uzdahnu. Zadržala je prijazan izraz lica, ali glas joj je postao oštriji. „I tako. Stajala sam razgolićenih dojki nasred riblje pijace zbog vas. Odgovorite mi na moje pitanje. Zašto mi je ukazana čast još četiri Aes Sedai?“

„Došle smo da nađemo ter’angreal", reče Elejna, a dok ju je Ninaeva zaprepašćeno posmatrala, ova ispriča sve – od Tel’aran’rioda do prašine na podu odaje u kojoj se činija nalazila.